Ugovor o prodaji i podela besplatnih akcija

Dana 24. decembra 2008. godine Republika Srbija i OAD Gazprom neft zaključili su Ugovor o prodaji i kupovini akcija Naftne industrije Srbije a.d. Novi Sad, na osnovu koga je Gazprom neft stekao 51% od ukupnog broja akcija Društva.

Dana 6. januara 2010. godine, na osnovu Odluke Vlade Republike Srbije, a u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, na građane Republike Srbije, nosioce prava, kao i zaposlene i bivše zaposlene Društva prenet je određeni broj akcija NIS-a koje su prethodno bile u vlasništvu Republike Srbije. Celokupnu proceduru podele besplatnih akcija sproveli su organi državne vlasti Srbije, a broj akcija koji su građani, zaposleni i bivši zaposleni dobili ovim putem utvrđen ja od strane Agencije za privatizaciju. Informacija o broju akcija koji su zaposleni i bivši zaposleni stekli na dan 6.1.2010. godine dostupna je u delu Kalkulator akcija. Podaci o najvećim akcionarima NIS-a mogu se naći na internet stranici Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.

Listiranje akcija na Beogradskoj berzi

Skupština akcionara NIS-a je 21. juna 2010. godine donela Odluku o pretvaranju NIS a.d. Novi Sad u otvoreno akcionarsko društvo.

U skladu sa odlukom menadžmenta i zahtevom NIS-a, Komisija za listing i kotaciju Beogradske berze donela je 23. avgusta 2010. godine odluku o prijemu akcija NIS–a na listing A – Prajm market (Prime Market) Beogradske berze. Odluka NIS-a da podnese zahtev za prijem na berzansko tržište, i to Prajm market (Prime Market), rezultat je stava da je NIS-u, kao jednoj od najvećih naftnih kompanija u Jugoistočnoj Evropi za koju postoji plan da postane lider na regionalnom tržištu, mesto isključivo na Prajm marketu (Prime Market), kao najelitnijem delu berzanskog tržišta sa najrigoroznijim kriterijumima za uključenje. Kao prvi dan trgovanja akcijama na Beogradskoj berzi utvrđen je 30. avgust 2010. godine.

Ponuda za preuzimanje

Gasprom neft je u skladu sa Ugovorom o prodaji i kupovini akcija NIS a.d. Novi Sad 31. januara 2011. godine objavio Ponudu za preuzimanje akcija NIS a.d. Novi Sad od manjinskih akcionara, odnosno 31.180.256 komada običnih akcija što ukupno čini 19,12% od ukupnog broja običnih akcija. Ponuda je trajala 45 dana, odnosno do 16.03.2011. godine i preuzeto je 8.405.087 komada običnih akcija, odnosno 5,15% od ukupnog broja običnih akcija po ceni od 506,48 dinara po akciji, što je protivvrednost od 4,80996 EUR po akciji na dan 13.01.2011. godine. Nakon okončanja Ponude za preuzimanje Gasprom neft poseduje 91.565.887 običnih akcija NIS a.d. Novi Sad, što čini 56,15% od ukupnog broja emitovanih akcija. Vlasnički udeo Republike Srbije se nije menjao i iznosi 29,87%, s obzirom da akcije Republike Srbije nisu bile predmet ponude za preuzimanje. Svi ostali akcionari zajedno poseduju 13,98% akcijskog kapitala NIS a.d. Novi Sad.

Kupovina i prodaja akcija

(za informacije o postupku prve prodaje akcija za akcionare koji su dobili akcije kao građani (5 akcija) pogledajte segment Akcionari koji su akcije dobili kao građani)

Akcijama NIS-a trguje se isključivo na Beogradskoj berzi. Ukoliko želite da kupite ili prodate akcije NIS-a potrebno je najpre da izaberete brokersko-dilersko društvo ili ovlašćenu banku koja će Vam otvoriti Vaš vlasnički račun (račun koji se otvara u Centralnom registru hartija od vrednosti i na kome su upisane sve akcije koje posedujete) i koja će biti Vaš posrednik na berzi pri trgovini akcijama. Spisak članova Beogradske berze je dostupan na internet prezentaciji Beogradske berze. Pre izbora bilo bi poželjno da se informišete o:

  • ceni otvaranja vlasničkog računa;
  • proviziji koja se plaća prilikom trgovanja;
  • da li postoje troškovi davanja ili opoziva naloga;
  • drugim troškovima koje naplaćuje berzanski posrednik;
  • pogodnostima koje pruža berzanski posrednik (npr. mogućnost davanja naloga telefonom ili putem interneta).


Pored potpisivanja ugovora sa Vašim berzanskim posrednikom potrebno je i da otvorite poseban novčani račun za trgovanje akcijama na koji se uplaćuju sredstva za kupovinu akcija tj. sa koga se podižu sredstva nakon prodaje akcija. Ovaj novčani račun se razlikuje od Vašeg tekućeg računa, kao i od vlasničkog računa.

Odluku o kupovini i prodaji akcija donosite samostalno. Kada procenite da je pravi trenutak za kupovinu ili prodaju akcija svom berzanskom posredniku dajete nalog u kome određujete:

  • količinu akcija (u skladu sa novčanim sredstvima koje ste ranije uplatili za kupovinu tj. prilikom prodaje u skladu sa brojem akcija koje posedujete); 
  • trajanje Vašeg naloga (dnevni, do određenog dana ili do opoziva tj. 90 dana);
  • najvišu cenu po kojoj ste spremni da kupite akcije tj. najnižu cenu po kojoj ste spremni da akcije prodate.


Od svog berzanskog posrednika dobićete potvrdu o prijemu naloga. NIS ne učestvuje u trgovanju akcijama na Berzi i nema direktnog uticaja na formiranje tržišne cene akcija. Ukoliko se Vaš nalog za kupovinu ili prodaju realizovao, od Vašeg berzanskog posrednika dobićete pisano obaveštenje sa obračunatim troškovima trgovanja. Kupljene akcije naći će se na Vašem vlasničkom računu uobičajeno nakon 2 radna dana, a u slučaju prodaje akcija novac možete podići sa svog namenskog novčanog računa takođe nakon 2 radna dana. Nerealizovani nalog u svakom trenutku možete izmeniti ili povući.

Poreske obaveze

Nakon prodaje akcija potrebno je Poreskoj upravi prijaviti kapitalnu dobit radi naplate poreza. Iznos koji se plaća na ime poreza predstavlja 15% od razlike između prodajne i kupovne cene akcija koja se uvećava za rast cena na malo. Ukoliko je razlika negativna prijavljuje se kapitalni gubitak.

Akcionari koji su akcije dobili kao građani

Procedura prve prodaje akcija za akcionare koji su dobili akcije kao građani je pojednostavljena, i podrazumeva samo davanje naloga za prodaju akcija na šalterima Pošte. Ovi akcionari (koji su dobili po 5 akcija NIS-a) oslobođeni su plaćanja troškova trgovanja do 31.12.2018. godine i poreskih obaveza, osim plaćanja obaveza prema Beogradskoj berzi i Centralnom registru hartija od vrednosti koje iznose 0,2 odsto vrednosti transakcije.

Dividenda

Dividenda je deo dobiti Društva koji je namenjen za isplatu akcionarima, proporcionalno veličini njihovog učešća u ukupnom kapitalu Društva (tj. broju akcija koje poseduju). Prema Zakonu o privrednim društvima dobit društva se raspoređuje po usvajanju finansijskih izveštaja za prethodnu poslovnu godinu od strane Skupštine akcionara na redovnoj (godišnjoj) sednici Skupštine koja se održava do 30. juna tekuće godine. Iznos dividende, kao i dan dividende određuju se odlukom Skupštine akcionara.

Zakon o privrednim društvima propisuje da se po usvajanju finansijskih izveštaja za prethodnu poslovnu godinu dobit te godine raspoređuje sledećim redom:

1. za pokriće gubitaka prenesenih iz ranijih godina;

2. za rezerve, ako su one predviđene posebnim zakonom (zakonske rezerve).

Ako nakon raspoređivanja za ove svrhe deo dobiti preostane, Skupština ga može raspodeliti za sledeće namene:

1. za rezerve, ako ih je društvo utvrdilo statutom (statutarne rezerve);

2. za dividendu, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

Podaci o raspodeli dobiti i pokriću gubitka za prethodne godine:

  • 2008. godina - Društvo je poslovalo sa gubitkom i nije bilo isplate dividende.
  • 2009. godina - Društvo je poslovalo sa gubitkom i nije bilo isplate dividende.
  • 2010. godina - Društvo je poslovalo sa dobitkom. Upravni odbor* je 27. jula 2011. godine doneo Odluku o raspodeli dobiti i pokriću gubitaka za 2010. godinu prema kojoj se celokupna ostvarena dobit raspoređuje na pokrivanje gubitaka prenesenih iz ranijih godina, i stoga nije bilo isplate dividende.
  • 2011. godina - Društvo je poslovalo sa dobitkom. Skupština akcionara je 25. juna 2012. godine donela Odluku o raspodeli dobiti i pokriću gubitaka za 2011. godinu prema kojoj se celokupna dobit raspoređuje na pokrivanje gubitaka prenetih iz ranijih godina, i stoga nije bilo isplate dividende.
  • 2012. godina - Društvo je poslovalo sa dobitkom. Na V Redovnoj sednici Skupštine akcionara koja je održana 18.06.2013. godine odlučeno je da se za isplatu dividendi izdvoji 25% neto dobiti ostvarene u 2012. godini. Doneta je odluka da akcionarima bude isplaćeno 12,4 milijarde dinara, odnosno bruto iznos po akciji od 75,83 dinara. Pravo na dividendu imaju svi akcionari koji su bili upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na Dan akcionara V redovne sednice Skupštine akcionara koji je bio 8. juna 2013. godine. Dividenda za 2012. godinu isplaćena je 20. avgusta 2013. godine.
  • 2013. godina - Društvo je poslovalo sa dobitkom. Na VI Redovnoj sednici Skupštine akcionara, koja je održana 30.06.2014. godine, odlučeno je da se za isplatu dividendi izdvoji 25% neto dobiti ostvarene u 2013. godini. Doneta je odluka da akcionarima bude isplaćeno 13,1 milijarde dinara, odnosno bruto iznos po akciji od 80,22 dinara. Pravo na dividendu imaju svi akcionari koji su bili upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na Dan akcionara VI redovne sednice Skupštine akcionara koji je bio 20. juna 2014. godine. Dividenda za 2013. godinu je isplaćena akcionarima 25. novembra 2014. godine.
  • 2014. godina - Društvo je poslovalo sa dobitkom. Na VII Redovnoj sednici Skupštine akcionara koja je održana 23.06.2015. godine odlučeno je da se za isplatu dividendi izdvoji 25% neto dobiti ostvarene u 2014. godini. Doneta je odluka da akcionarima bude isplaćeno 7,6 milijardi dinara, odnosno bruto iznos po akciji od 46,85 dinara. Pravo na dividendu imaju svi akcionari koji su bili upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na Dan akcionara VII redovne sednice Skupštine akcionara koji je bio 13. juna 2015. godine. Dividenda za 2014. godinu je isplaćena akcionarima 31. avgusta 2015. godine.
  • 2015. godina - Društvo je poslovalo sa dobitkom. Na VIII Redovnoj sednici Skupštine akcionara koja je održana 28.06.2016. godine odlučeno je da se za isplatu dividendi izdvoji 25% neto dobiti ostvarene u 2015. godini. Doneta je odluka da akcionarima bude isplaćeno 4,0 milijardi dinara, odnosno bruto iznos po akciji od 24,69 dinara. Pravo na dividendu imaju svi akcionari koji su bili upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na Dan akcionara VIII redovne sednice Skupštine akcionara koji je bio 18. juna 2016. godine. Dividenda za 2015. godinu je isplaćena akcionarima 19. septembra 2016. godine.
  • 2016. godina - Društvo je poslovalo sa dobitkom. Na IX Redovnoj sednici Skupštine akcionara koja je održana 27.06.2017. godine odlučeno je da se za isplatu dividendi izdvoji 25% neto dobiti ostvarene u 2016. godini. Doneta je odluka da akcionarima bude isplaćeno 4,0 milijardi dinara, odnosno bruto iznos po akciji od 24,66 dinara. Pravo na dividendu imaju svi akcionari koji su bili upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na Dan akcionara IX redovne sednice Skupštine akcionara koji je bio 17. juna 2017. godine. Dividenda za 2016. godinu je isplaćena akcionarima 18. avgusta 2017. godine.
  • 2017. godina - Društvo je poslovalo sa dobitkom. Na X Redovnoj sednici Skupštine akcionara koja je održana 21.06.2018. godine odlučeno je da se za isplatu dividendi izdvoji 25% neto dobiti ostvarene u 2017. godini. Doneta je odluka da akcionarima bude isplaćeno 6,9 milijardi dinara, odnosno bruto iznos po akciji od 42,61 dinara. Pravo na dividendu imaju svi akcionari koji su bili upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na Dan akcionara X redovne sednice Skupštine akcionara koji je bio 11. juna 2018. godine. Dividenda za 2017. godinu je isplaćena akcionarima 27. avgusta 2018. godine.

*U skladu sa Osnivačkim aktom NIS-a koji je važio u vreme donošenja predmetne odluke, odlučivanje o raspodeli dobiti i pokriću gubitaka bilo je u nadležnosti Upravnog odbora

Ukoliko imate dodatna pitanja molimo Vas da pogledate segment Pitanja i odgovori ili da kontaktirate Sektor za poslove sa manjinskim akcionarima.

Komisija za rešavanje po žalbama manjinskih akcionara

Akcionari i bivši akcionari koji smatraju da je NIS povredio neko od prava koja im pripadaju imaju mogućnost da se obrate sudu u slučajevima predviđenim zakonom o privrednim društvima.

NIS je takođe omogućio svojim akcionarima da se obrate Komisiji za rešavanje po žalbama manjinskih akcionara. Cilj obrazovanja Komisije je mirno rešavanje, u okviru društva, spornih pitanja iznetih u žalbama manjinskih akcionara koji smatraju da postoji povreda nekog od prava koja im pripadaju kao akcionarima društva na osnovu važećih zakonskih i podzakonskih propisa Republike Srbije ili akata društva. U skladu sa najvišim standardima korporativnog upravljanja, Komisija kroz svoju delatnost doprinosi zaštiti i nesmetanom ostvarivanju svih prava koje imaju manjinski akcionari, obezbeđuje adekvatno ispunjenje obaveza društva prema manjinskim akcionarima i određuje mere koje bi trebalo sprovesti kako bi se otklonila mogućnost nastanka povrede prava manjinskih akcionara ili narušavanje nekog od osnovnih principa odnosa sa manjinskim akcionarima.

Ko može podneti žalbu Komisiji?

Mogućnost podnošenja žalbe Komisiji ima manjinski akcionar koji smatra da je povređeno jedno ili više prava koje ima na osnovu važećih zakonskih i podzakonskih propisa Republike Srbije ili akata društva. U ime i za račun manjinskog akcionara, žalbu Komisiji može podneti punomoćnik manjinskog akcionara.

Šta mora sadržati žalba?

Žalba manjinskog akcionara obavezno sadrži:
- ime i prezime/naziv manjinskog akcionara,
- jedinstveni matični broj građana/matični broj manjinskog akcionara,
- adresu za dostavu podnosioca žalbe,
- označavanje prava koje manjinski akcionar smatra povređenim i razlog za podnošenje žalbe,
- ukoliko se manjinski akcionar već po istom pitanju obraćao društvu - datum prethodnog obraćanja društvu,
- svojeručni potpis podnosioca žalbe kada se dostavlja u pisanom obliku ili kvalifikovani elektronski potpis podnosioca žalbe kada se žalba dostavlja u elektronskom obliku.

Uz žalbu, podnosilac žalbe može dostaviti i odgovarajuća dokumenta radi dokazivanja ili objašnjenja sadržine žalbe.

Kada žalbu podnosi punomoćnik manjinskog akcionara uz žalbu se obavezno dostavlja i primerak punomoćja koje je overeno u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa.

Kako se dostavlja žalba?

Žalba se može dostaviti u pisanoj formi na adresu sedišta društva (Narodnog fronta 12, 21101 Novi Sad) sa obaveznom naznakom „za Komisiju za rešavanje po žalbama manjinskih akcionara“ ili u elektronskoj formi na registrovanu mejl adresu društva ili mejl adresu servis.akcionara@nis.eu sa istom obaveznom naznakom.

Obraćanje Komisiji, način rada i nadležnosti komisije regulisane su Uputstvom Rad Komisije za rešavanje po žalbama manjinskih akcionara.

U ovoj sekciji